Tišina je način da čujemo sebe, oslobodimo se straha od samoće, prevaziđemo potrebu da stalno neko bude tu, sa ustima punim priče kao hranom za našu dušu.
Buka je potrebna našem prizemnom verovanju da smo sami. Mi nikada nismo sami, ali Božanske dodire ne možemo da osetimo jer smo zarobili sva čula primitivnim potrebama. Čovek se toliko plaši samoće da svakodnevno izmišlja hiljadu i jedan način i proizvod za ubijanje samoće umesto da nauči razliku između samoće i usamljenosti. Usamljen čovek u mnoštvu ljudi pati dok Sam čovek duginim bojama svoje duše oslikava svet oko sebe.
- U tišini, zastani čoveče, okreni se i pusti samoću da ti se približi i onda ruku pod ruku sa njom pokušaj da izabereš pravu notu .To je jedini način da se oslobodiš haosa buke kojom si se zatrpao da bi pobegao od samoće, od nekog ko si u stvari ti oplemnjen i oslobođen savremenog obrasca ukalupljenih, isprogramiranih ljudi. Da bi voleli jedni druge na pravi način moramo prvo zagrliti Samoću i čuti sebe u Tišni .
Нема коментара:
Постави коментар