Srela sam pre nekoliko dana poznanika,umornog, posivelog,
kao da je sve crne oblake tog kišnog popodneva uvukao u sebe...Uplašen je
...izmiču mu komadići koje je od života
dobio ...i pita se...u čemu je problem...Zaboravio je da je kada su svi išli
napred, menjali i ponekad rizikovali
sopstveni boljitak radi drugih on stajao po strani i govorio...Ne tiče me se ...nije moje da
mislim...gazda misli...ja radim...Pa može li se raditi bez razmišljanja? Vredi
li čuvati malo jada kao da je Jad ono što nam treba...Jad od Jadomira napravi malog sivog miša što se zadovoljava mrvicama od svega što postoji kao Komad ali pripada drugima, nema snove, trčkara unaokolo po mraku u stalnom strahu da će ga život kao mačka poklopiti šapom i igrati se sa njim surovo, pre nego što ga smaže. Miševi kolo vode kad mačaka nema ali, za čoveka-miša veselja nema jer život –mačka je stalno prisutan i vreba priliku da stvori nepriliku malom, sivom , uplašenom čoveku-mišu.
Svi smo mi rodjeni isti, samo sto se neki otprilike u tinejdzerskom dobu opredele da budu misevi - posto misle da su najpametniji na svetu (a posle se pitaju u cemu je problem).
ОдговориИзбриши