OKO U OKU

Dobili smo telo da bi se njime služili , a ne da bi mu robovali...dobili smo ram za sliku...ram moze napraviti i ukrasiti svaki bolji majstor, a slika je odraz umetnika, duša slika...slici se divimo,  a ne ramu...onaj ko od cele slike samo ram vidi...nikad neće prepoznati , ni upoznati lepotu...  Hiljade  kremica na licu potroše neki ljudi da bi sacuvali mladost , a dopuste  da im  duša kopni... ravnaju bore spolja puštajući ih da na nekom drugom mestu , iznutra ,  ostave korenje i uguše životnu iskru...Maska na licu nije dovoljna za život. .  Lepa spoljašnjost je iluzija ako smo iznutra truli. Ljudsko oko vidi lepe crte ali oko u oku vidi pukotinu na srcu, mornarski čvor na venama i pucanje po svim  šavovima kada se najmanje nadamo. Duša mora biti veća od čoveka koji je nosi da bi ga kad padne nežno podigla. Robovi se mogu osloboditi. Da bi čovek bio slobodan pre svega mora da oslobodi sebe iznutra...da zaroni u sve svoje stečene navike, napravi selekciju..izbaci ono što ne valja i napravi mesto za nova saznanja...Čovek svestan svojih vrlina i mana, oslobođen od laži i iluzija o sebi je Čovek koji može da kaže Ne svemu što mu ne odgovara i bira najbolji put za ostvarenje svojih želja.