BUĐENJE

 Zima, led puca pod mojim nogama ali u meni ne . Tvrdoglava ledenica u mojim grudima  okovala devojčicu sa marmeladom na usnama i pustla mrzovoljnu staricu da napravi zid oko sebe....

Ne plačem ...  trebalo bi ,  jer suze su korak Duše ka spoljnom svetu, a svaki korak uvećava naše mogućnosti....Jednom davno pojela sam "otrovnu"  jabuku iz ruke "prijatelja". Dušebrižnici su želeli da budem normalna, da izdam devojčicu koju sam nosila u sebi i zaključam srce koje je znalo da voli i stvara neobične stvari u ovom običnom svetu. Naviru sećanja ...jedan dečak spasiće devojčicu ...razbiće led, kao nekad...Sećanja su mi izmamila osmeh...a devojčica u meni zatresla  kavez....Zbunila se starica...napukao zid ...Bili smo jednom na zaleđenom jezeru....Ljudi su videli dva matora , luda stvora kako lome led , a ja sam videla dečaka sjajnih očiju i devojčicu koja se smeje i kaže 

- Lomi onaj tamo, čik ako smeš!
 Zagazio čovek-dečak hrabro, a led puca ... 

-Gde si nestao dečače moj mili?  Šta su ti uradili ljudi kojima oči služe da bi gledali gospodare? 

Planina me zove...pakujem kofere...

Staza ista ali nema koraka da se utrkuju sa mojim. Nema ni zajedničkih slika na snegu....ali sa mnom je pošla Nada ...starica je ostala zapanjena mojom odlukom,  a devojčica se oslobodila .

-Gde si nestao  dečače  moj mili , zar si otišao u svet odraslih bez mene , a ja ne znam gde odrasli žive ?

Oči mi lutaju, a bor šapuće...gledaj srcem...ono bolje vidi...pozovi ga dušom ona jače viče....poslušala sam ...i ugledala posle par dana crveni šal koji sam mu  poklonila ...naravno...šal nije došao sam...doveo je i mog dečaka....